ejgudypal

Upotreba interneta kod đaka u Knjaževcu

ejgudypal | 01 Јануар, 2019 18:08

❤️ Click here: Upotreba interneta kod đaka u Knjaževcu

Anketirano je 316 uèenika osnovnih i srednjih ¹kola u Knja¾evcu, starosti 13-16 godina, metodom sluèajnog uzorka. Podgorica: Institut za javno zdravlje; 2008.

Proseèna starost ispitanika je 14 godina. Za period adolescencije je karakteristièna pojava riziènog pona¹anja. Zavisnost od interneta je klinièki poremeæaj sa sna¾nim negativnim posledicama na socijalno, radno, porodièno, finansijsko i ekonomsko funkcionisanje liènosti. Anketirano je 316 učenika osnovnih i srednjih škola u Knjaževcu, starosti 13-16 godina, metodom slučajnog uzorka.

Podatak da se u njihovim porodicama jednom nedeljno piju alkoholna piæa dalo je 46,5% ispitanika, meðu 43,4% to je vrlo retka pojava, a kod 10,1% ova pojava je svakodnevna grafikon br. Zloupotreba duvana, alkohola i psihoaktivnih suptanci je u dvadesetom veku i sada, na poèetku dvadesetprvog veka, poprimila epidemijski karakter. Oko 45% ispitanika misli da neko ¾eli da proba duvan, alkohol ili drogu zato da bi skrenuo pa¾nju na sebe, 4,9% misli da æe tako re¹iti va¾ne probleme, a 49,75% misli da je razlog radoznalost grafikon br. Veliki broj dece svakodnevno provodi vreme uz internet, i to duže od sat vremena, i to češće devojčice. Manji broj ispitivane dece pose¾e za drogama. Anketiranje učenika bilo je anonimno i obavljeno je od strane dr Dragane Mitrović.

- Podaci u radu su prikazani deskriptivno, grafièki i tabelarno, a statistièka obrada dobijenih podataka vr¹ena je pomoæu distribucije frekvence i neposredne analize tabelarnih, grafièkih i deskriptivnih podataka.

Originalni rad Zloupotreba alkohola, duvana i droga kod mladih u Knja¾evcu Dragana Mitroviæ 1 , Rajko Zdravkoviæ 2 , Jovica Ðorðeviæ 1 , Danijela Æiriæ 4 , Emilio Miletiæ 3 , Milo¹ Bogosloviæ 5 , Ana Zlatkoviæ 1 1 Zdravstveni centar Knja¾evac, Slu¾ba za zdravstvenu za¹titu pred¹kolske i ¹kolske dece sa medicinom sporta i savetovali¹tem za mlade, 2 Zavod za hitnu medicinsku pomoæ - Jedinica Bar, 3 Zdravstveni centar Knja¾evac, Slu¾ba hitne medicinske pomoæi, 4 Dom zdravlja Zajeèar, Slu¾ba za za¹titu zdravlja dece i omladine, 5 Dom zdravlja Doljevac Sa¾etak: U zdravstvenom smislu pod riziènim pona¹anjem se smatra svako pona¹anje koje mo¾e da dovede do ugro¾avanja zdravlja. Za period adolescencije je karakteristièna pojava riziènog pona¹anja. Zloupotreba duvana, alkohola i psihoaktivnih suptanci je u dvadesetom veku i sada, na poèetku dvadesetprvog veka, poprimila epidemijski karakter. Cilj rada je bio da se ispita rasprostanjenost zloupotrebe duvana, alkohola i droga kod adolescenata u osnovnim i srednjim ¹kolama u Knja¾evcu. Materijal i metode: anketiranje ispitanika je obavljeno u periodu od januara do februara 2011. Anketiranje uèenika bilo je anonimno i obavljeno je od strane èlanova Savetovali¹ta za mlade u Knja¾evcu. Anketu je kreirao dr Jovica Ðorðeviæ, pedijatar iz Knja¾evca, èlan Savetovali¹ta za mlade, po ugledu na anketu kori¹æenu u ESPAD studiji ESPAD-European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs. Anketirano je 400 uèenika osnovnih i srednjih ¹kola u Knja¾evcu po metodi sluèajnog uzorka. Anketa se sastoji od 9 pitanja. Proseèna starost ispitanika je 15 godina. Rezultati i diskusija: od 400 anketiranih uèenika 95,5 % smatra da su alkohol, droge i cigarete opasne po zdravlje ljudi. Da su opasnije psihoaktivne supstance od cigareta i alkohola, smatra 92,4 % anketiranih uèenika. Oko 45% ispitanika misli da neko ¾eli da proba duvan, alkohol ili drogu zato da bi skrenuo pa¾nju na sebe, 4,9% misli da æe tako re¹iti va¾ne probleme, a 49,75% misli da je razlog radoznalost. Prosek godina kada su ispitivani probali cigarete prvi put bio je 13,5 godina, a to je uradilo 48,5 % ispitane dece. U porodicama ispitivane dece ima pu¹aèa, i to u 74,7 %. Sa 14 godina u proseku prvi put su ispitanici probali alkoholna piæa i to njih 89,6 %. Podatak da se u njihovim porodicama jednom nedeljno piju alkoholna piæa dalo je 46,5% ispitanika, meðu 43,4% to je vrlo retka pojava, a kod 10,1% ova pojava je svakodnevna. Neku psihoaktivnu supstancu probalo je 12,7% ispitanika, a prosek godina kada su to prvi put uradili je 11,4. Od 400 ispitanika, 43,6% je odgovorilo da je informacije o ¹tetnosti alkohola, duvana i droga dobilo od svojih roditelja, 42,2% da je te informacije dobilo sa televizije i interneta, 4,9% njih je te informacije dobilo od svojih drugova, 2,7% od svog lekara, 1,0% od nastavnika u ¹koli, a 5,6 % su neki drugi, neoznaèeni izvori informacija. Zakljuèak: dobijeni rezultati pokazuju da je upotreba cigareta èesta pojava meðu adolescentima. Veæina ðaka potièe iz porodica u kojima ima pu¹aèa. Upotreba alkohola je veoma èesta kod adolescenata u knja¾evaèkim osnovnim i srednjim ¹kolama. Èesto se u porodicama te dece, barem jednom nedeljno, piju alkoholna piæa. Manji broj ispitivane dece pose¾e za drogama. O ¹tetnosti alkohola, droga i cigareta ispitanici najvi¹e saznaju od roditelja, sa televizije, preko interneta, a u malom procentu od nastavnika i zdravstvenih radnika. Rezultati istra¾ivanja pokazuju da je potrebna kontinuirana edukacija mladih, veæ u pred¹kolskom i osnovno¹kolskom uzrastu o ¹tetnosti upotrebe alkohola, droga i duvana. Mladi, njihovi roditelji i druge znaèajne osobe iz okru¾enja dece, cela dru¹tvena zajednica, mediji treba da se ukljuèe u programe koji promovi¹u ¹tetnost alkohola, droga i duvana. Trebalo bi da se smanji dostupnost deci i duvana, kao i alkohola i droga. Savetovali¹ta za mlade, Dispanzeri za ¹kolsku decu u okviru Domova zdravlja, imaju veoma veliki znaèaj u promovisanju zdravih stilova ¾ivota. Trebalo bi da poveæaju svoje aktivnosti u smislu zdravstvnog vaspitanja dece. Kljuène reèi: adolescencija, duvan, alkohol, droga Napomena: Note: UVOD U zdravstvenom smislu pod riziènim pona¹anjem se smatra svako pona¹anje koje mo¾e da dovede do ugro¾avanja zdravlja. Za period adolescencije je karakteristièna pojava riziènog pona¹anja. I u na¹oj zemlji, rasprostranjenost bolesti zavisnosti i mentalnih poremeæaja i poremeæaja pona¹anja uzrokovanih upotrebom psihoaktivnih supstanci PAS poslednjih godina dobijaju epidemijske razmere. Prevalencija ovih poremeæaja zdravlja je u stalnom porastu. Istra¾ivanja kod nas i u svetu ukazuju da konzumiranje alkohola poèinje u sve ranijem ¾ivotnom dobu. Najèe¹æi i moguæi razlozi za posezanje za PAS, alkohol i cigarete su radoznalost, ugledanje na vr¹njake ili liènosti iz okoline, kao i na medijske liènosti, poku¹aj re¹avanja ¾ivotnih problema, dosada, buntovni¹tvo prema starijima, npr. Osim toga, droge i alkohol stvaraju trenutno zadovoljstvo, pa je i to jedan od razloga njihove zloupotrebe od strane mladih. MATERIJAL I METODE Anketiranje ispitanika je obavljeno u periodu od januara do februara 2011. Anketiranje uèenika bilo je anonimno i obavljeno je od strane èlanova Savetovali¹ta za mlade u Knja¾evcu. Anketu je kreirao dr Jovica Ðoðeviæ, pedijatar iz Knja¾evca, èlan Savetovali¹ta za mlade po ugledu na anketu kori¹æenu u ESPAD studiji ESPAD-European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs. Anketirano je 400 uèenika osnovnih i srednjih ¹kola u Knja¾evcu, izabranih po metodi sluèajnog uzorka. Proseèna starost ispitanika je 15 godina. Ispitivanim adolescentima je pre sprovo-ðenja ankete obja¹njena svrha anketiranja, a zatim im je dato uputstvo o naèinu popunjavanja ankete. Anketa se sastoji od 9 pitanja slika br. Podaci u radu su prikazani deskriptivno, grafièki i tabelarno, a statistièka obrada dobijenih podataka vr¹ena je pomoæu distribucije frekvence i neposredne analize tabelarnih, grafièkih i deskriptivnih podataka. Prikaz ankete koja je sprovedena u knj¾evaèkim osnovnim i srednjim ¹kolama UPITNIK ZA ÐAKE OSNOVNIH I SREDNJIH ©KOLA MOLIMO TE DA NA OVA PITANJA ISKRENO ODGOVORI© ZAOKRU®IVANJEM JEDNOG PONUÐENOG ODGOVORA! NIJE POTREBNO DA POTPISUJE© SVOJE IME, VEÆ SAMO NAPI©I NA VRHU PAPIRA SVOJ RAZRED I KOLIKO IMA© GODINA! TVOJE SAVETOVALI©TE ZA MLADE REZULTATI Od 400 anketiranih uèenika 95,5 % smatra da su alkohol, droge i cigarete opasne po zdravlje ljudi. Prosek godina kada su ispitivani adolescenti probali cigarete prvi put bio je 13,5 godina, a to je uradilo 48,5 % ispitane dece. Sa 14 godina u proseku prvi put su probali alkoholna piæa i to njih 89,6 %. Neku psihoaktivnu supstancu je probalo 12,7 % ispitanika, a prosek godina kada su to prvi put uradili je 11,4 tabela br. Da su opasnije psihoaktivne supstance od cigareta i alkohola, smatra 92,4 % anketiranih uèenika grafikon br. Oko 45% ispitanika misli da neko ¾eli da proba duvan, alkohol ili drogu zato da bi skrenuo pa¾nju na sebe, 4,9% misli da æe tako re¹iti va¾ne probleme, a 49,75% misli da je razlog radoznalost grafikon br. U porodicama ispitivane dece ima pu¹aèa i to u 74,7%. Podatak da se u njihovim porodicama jednom nedeljno piju alkoholna piæa dalo je 46,5% ispitanika, meðu 43,4% to je vrlo retka pojava, a kod 10,1% ova pojava je svakodnevna grafikon br. Od 400 ispitanika, 43,6% je odgovorilo da je informacije o ¹tetnosti alkohola, duvana i droga dobilo od svojih roditelja, 42,2% da je te informacije dobilo sa televizije i interneta, 4,9% njih je te informacije dobilo od svojih drugova, 2,7% od svog lekara, 1,0% od nastavnika u ¹koli, a 5,6 % su neki drugi, neoznaèeni izvori informacija grafikon br. Navike adolescenata u vezi sa zloupotrebom alkohola, droga i cigareta u knja¾evaèkim ¹kolama Konzumiraju cigarete Konzumiraju alkohol Konzumiraju droge n % n % n % da 206 51,5 358 89,6 349 87,3 ne 194 48,5 42 11,4 51 12,7 Grafikon br. Mi¹ljenje dece o tome koja je supstanca ¹tetnija za ljudsko zdravlje Grafikon br. Zloupotreba alkoholnih piæa meðu èlanovima porodica adolescenata Grafikon br. Izvori informacija mladima o ¹tetnosti alkohola, droga i duvana DISKUSIJA Prema na¹em ispitivanju sluèajno izabrane dece u knja¾evaèkim osnovnim i srednjim ¹kolama, pokazalo se da je pu¹enje cigareta èesta pojava, jer je 51,5% ispitivane dece konzumiralo cigarete. Prvi put su konzumirali cigarete u proseku sa 13,5 godina. Ono ¹to je karakteristièno, jeste da je 74,7% dece odgovorilo da u njihovim porodicama ima pu¹aèa. Prema ESPAD studiji iz 2008. Godine, u susednoj Crnoj Gori 34% ispitivane dece je konzumiralo duvan. ESPAD studija je raðena iste godine i u Srbiji i u Republici Srpskoj. Prema tom ispitivanju, pokazalo se da na nivou cele Srbije 46% dece konzumira cigarete, a po prvi put su ih probali sa 13,5 godina. Kao veoma èesta pojava u knja¾evaèkim osnovnim i srednjim je konzumiranje alkohola, jer je 89,6% dece nekad konzumiralo alkohol, a to su po prvi put uèinili u proseku sa 14 godina. U zemljama u okru¾enju to je takoðe veoma èesta pojava, kao i u samoj Republici Srbiji. Prema ESPAD studiji, u Srbiji 89,1% dece konzumira alkohol, a takoðe su po prvi put konzumirali alkoholna piæa u proseku sa 14 godina. Podatak da se u njihovim porodicama jednom nedeljno piju alkoholna piæa dalo je 46,5% ispitanika iz knja¾evaèkih ¹kola, meðu 43,4% ispitivane dece to je vrlo retka pojava, a kod 10,1% ova pojava je svakodnevna. Prema istra¾ivanju prof Ivana Dimitrijeviæa, u Beogradu je 57% dece konzumiralo alkohol, a isti procenat uèenika je u ©paniji i Poljskoj. Najmanje konzumenata alkohola imaju Island, 31% i Jermenija 35%. Najvi¹e konzumenata meðu decom imaju Austrija i Danska sa po 80% dece, a sledi ih Èe¹ka sa 76%. Prema podacima iz na¹eg istra¾ivanja, u Knja¾evcu, neku psihoaktivnu supstancu je probalo 12,7% ispitanika, a prosek godina kada su to prvi put uradili je 11,4. Slièna istra¾ivanja rade se i u Americi. Prema istra¾ivanju NIDA National institute of drug abuse u Americi 2010. Od 400 ispitanika, 43,6% je odgovorilo da je informacije o ¹tetnosti alkohola, duvana i droga dobilo od svojih roditelja, 42,2% da je te informacije dobilo sa televizije, interneta, 4,9% njih je te informacije dobilo od svojih drugova, 2,7% od svog lekara, 1,0% od nastavnika u ¹koli, a 5,6 % su neki drugi, neoznaèeni izvori informacija. Na osnovu ovih podataka iz istra¾ivanja sa adolescentima iz knja¾evaèkih ¹kola zapa¾amo da deca èesto dobijaju informacije o ¹tetnosti alkohola, droga i duvana od svojih roditelja, ali, takoðe, èest izvor informacija su mediji. Meðutim, istra¾ivanje je pokazalo da deca ne dobijaju dovoljno tih informacija od zdravstvenih radnika, nastavnog osoblja u ¹kolama. ZAKLJUÈAK Dobijeni rezultati pokazuju da je upotreba cigareta èesta pojava meðu adolescentima. Veæina ðaka potièe iz porodica u kojima ima pu¹aèa. Upotreba alkohola je veoma èesta kod adolescenata u knja¾evaèkim osnovnim i srednjim ¹kolama. Èesto se u porodicama te dece, barem jednom nedeljno, piju alkoholna piæa. Manji broj ispitivane dece pose¾e za drogama. O ¹tetnosti alkohola, droga i cigareta ispitanici najvi¹e saznaju od roditelja, sa televizije, preko interneta, a u malom procentu od nastavnika i zdravstvenih radnika. Rezultati istra¾ivanja pokazuju da je potrebna kontinuirana edukacija mladih, veæ u pred¹kolskom i osnovno¹kolskom uzrastu o ¹tetnosti upotrebe alkohola, droga i duvana. Mladi, njihovi roditelji i druge znaèajne osobe iz okru¾enja dece, cela dru¹tvena zajednica, mediji treba da se ukljuèe u programe koji promovi¹u ¹tetnost alkohola, droga i duvana. Trebalo bi da se smanji dostupnost deci i duvana, kao i alkohola i droga. Savetovali¹ta za mlade, Dispanzeri za ¹kolsku decu u okviru Domova zdravlja, imaju veoma veliki znaèaj u promovisanju zdravih stilova ¾ivota. Trebalo bi da poveæaju svoje aktivnosti u smislu zdravstvenog vaspitanja dece. Sanamed 2011; 6 1 : 13-17. Bolesti zavisnosti kao bolesti dru¹tva, porodice i pojedinca: Kritika neèinjenja. Prevencija narkomanije i ostalih bolesti zavisnosti op¹tinski model. XVIII savetovanje terapeuta bolesti zavisnosti. Loznica: Ministarstvo omladine i sporta u saradnji sa udru¾enjem graðana Iskra-Loznica, Ja imam zdrav stav-kampanja za sprovoðenje zdravih stilova ¾ivota 2011. To mo¾e biti i Va¹e dete. Specijalna bolnica za leèenje bolesti zavisnosti Beograd: Beograd; 2007. Evropsko istra¾ivanje o upotrebi duvana, alkohola i droga meðu uèenicima, izvje¹taj za Crnu Goru. Podgorica: Institut za javno zdravlje; 2008. Evropsko istra¾ivanje o upotrebi duvana, alkohola i droga meðu uèenicima u Srbiji, izve¹taj za Srbiju. Evropsko istra¾ivanje o upotrebi duvana, alkohola i droga meðu srednjo¹kolcima, izve¹taj za Republiku Srpsku. Banja Luka: Institut za za¹titu zdravlja Republike Srpske, Ministarstvo zdravlja i socijalne za¹tite Republike Srpske; 2008. U veku droge-priruènik za porodicu i ¹kolu. The 2007 ESPAD report: Supstance used among students in 35 European countries. Project report, Stockholm: Modintryckoffset AB; 2009. New York: Infofacts:Highschool and Yuoth trends 2011. Dostupno na: Adresa autora: Dragana Mitroviæ, ZC Knja¾evac, Slu¾ba za zdravstven za¹titu pred¹kolske i ¹kolske dece sa medicinom sporta i savetovali¹tem za mlade; E-mail: Rad primljen: 10. Elektronska verzija objavljena: 27.